Loading...

 

  

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

САРАЈЕВСКА БОГОСЛОВИЈА
САРАЈЕВСКА БОГОСЛОВИЈА 1920-1940. ГОДИНЕ


По свршетку Првог светског рата 1920. године васпостављена је Српска патријаршија. Уредбом Српске патријаршије из 1920. године школовање у свим богословијама па и Сарајевској трајало је пет година. Све богословије су сведене у ранг средњих школа. Петоразредну Сарајевску богословију завршило је 260 богослова. Ректор Богословије је био протопрезвитер др Томо Поповић. У школи је предавало 16 наставника. Нове промене у наставном плану извршене су 1928/29. године. Од те године почиње постепено да ради шесторазредна Богословија. Последња генерација петоразредне Богословије је матурирала 1934/35. године. Управо те године имамо и прве матуранте шесторазредне Богословије. Шесторазредну Богословију до 1940. године завршило је 129 богослова. Ректор шесторазредне Богословије био је протопрезвитер-ставрофор Василије Ристић са 15 професора.

Богословија је имала своју библиотеку. Први који је библиотеци поклонио 100 књига био је митрополит Сава Косановић. Касније се библиотека попуњавала поклонима и куповином књига. Године 1939/40. професорска библиотека осим ђачке имала је 6.610 књига, од тога 3.642 богословске садржине и 2.968 световне.

У Богословији су постојала ђачка удружења: Свети Саво, Савез трезвене младежи, Подмладак Црвеног крста, Јадранска стража и подружница Феријалног савеза. Удружења су повремено приређивала духовне академије са предавањима у Сарајеву и његовој околини.

С обзиром да је Богословија спремала свештеничке кандидате, централно место у настави заузимала су свакодневна и празнична богослужења. У Рељеву су богослужења вршена у школској капели посвећеној Св. Николи; у Сарајеву, преко зиме, у школској капели, а у топлије време ученици су одлазили у Саборну цркву, повремено и у друге цркве.

Богословија је престала да ради избијањем Другог светског рата 1941. године. Те године у шестом разреду је било 40 ученика, несуђених матураната. Они су се заједно са осталим богословима нашли у ратном вихору.

Од отварања 1882. па до 1941. године Сарајевску богословију је завршило 860 свештеничких кандидата. Међу њима био је знатан број потоњих културно-просветних радника и оних који су заузимали високе положаје у Српској Цркви. То су пре свега блаженопочивши митрополити Дабробосански: Петар Зимоњић, др Нектарије Круљ, Владислав Митровић, затим епископи др Симеон Поповић, Николај Јокановић и епископ Жички Стефан. Од сарајевских ђака данас је жив патријарх Српски Павле.

Према непотпуним подацима, у првим данима Независне Државе Хрватске, 1941. године, усташе су на најгрознији начин, само због тога што су били српски православни свештеници, убили педесет седморицу свештеномученика који су завршили Сарајевску богословију, а Немци и Италијани једанаест.