Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



12.01.2009
МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ И КАРДИНАЛ ПУЉИЋ ПОЗВАЛИ НА ЗАЈЕДНИЧКУ МОЛИТВУ

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај и надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић позвали су у понедјељак, 5. јануара, вјернике на заједничке молитве, поводом Недјеље молитве за јединство хришћана, које ће бити одржане у недјељу, 18. јануара, у католичкој Катедрали и недјељу, 25. јануара, у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву.

Текст позива на молитву преносимо у цјелости:

„Драги вјерници,

Као и прошле године, приликом Недјеље молитве за јединство хришћана, с радошћу и надом вас позивамо да нам се и ове године придружите у томе чину и изразу наше вјере у Бога и захвалности због припадности Његовој Светој Цркви. Наиме, у свјетлу вјере али и у тјескобној атмосфери глобалних догађања, те стања духа у нашој отаџбини, све јасније увиђамо властиту вјерничку и хришћанску обавезу досљеднијег свједочења Бога, каквог нам Га је објавио и кога је живио Господ наш Исус Христос.

Осим вјере и захвалности, овим позивом на заједничку молитву, којом ћемо, у недјељу 18. јануара, Недјељу за јединство започети у католичкој Катедрали, а завршити у недјељу, 25. јануара, у православној Саборној цркви, желимо да се изјаснимо и посвједочимо наше увјерење да Бог хришћане на овим просторима историјског сретања богатства различитости додатно обавезује на разумијевање и тјешњу сарадњу.

Наиме, заједничким проповиједањем и свједочењем Христове истине о човјеку ми, као хришћани, можемо и требамо да допринесемо да се искушење људи и народа на овим просторима да међусобне тешкоће рјешавају кроз сучељавања и сукобе, преокрене у спремност на сусретање и међусобно прихватање. Простор на коме нам је Бог дао да живимо и историјски тренутак у коме нас позива да свједочимо, додатно обавезују да јединство хришћана не схватамо као маргинално него као битно обиљежје Цркве. По мјери јединства свијет нас препознаје и прихвата као Христове ученике и свједоке. Јединство Цркве, за које се Исус моли, апостол Павле схвата као нераскидиву повезаност тијела и главе у различитости удова.

Иако, као и свети апостол Павле чију годину обиљежавамо, и сами осјећамо како на овоме плану <i>хтјети имамо, али учинити не налазимо</i> (Рим 7,18), ипак са знањем вјере спознајемо да Бог може и хоће да и наше хтијење, потврђивано и утврђивано овим малим знаковима, угради у велико дјело свога спаситељског плана.

Нису нам непознати ни овоземаљски, људски гледано можда и оправдани разлози за опрез и суздржаност када је у питању екуменизам и свједочење наше жеље за јединством Христове Цркве кроз заједничку молитву. Али, желимо и морамо рећи да сви овоземаљски и људски разлози не могу и не смију надвладати разлог и закон љубави према човјеку јер је човјек, и према Цркви јер је Христова. Том закону нас је Христос научио и учинио га мјерилом наше вјерности и љубави према Њему. (ср. Мт 25,40; 45)

То нас охрабрује, упркос ожиљцима и још отвореним ранама на мјесним Црквама којима ви Божијом милошћу припадате, а ми и припадамо и началствујемо, да се снагом наше хришћанске вјере међусобно прихватамо и заједнички молимо за надахнуће и лијек Духа Божијег.

Молимо се и желимо себи и вама да, као хришћани, не живимо више себи него Ономе који за нас умрије и васкрсе (ср. 2 Кор 5,15) јер ће тако, као на примјеру светог апостола Павла чије заступништво призивамо, у нама и међу нама све више живјети Христос Господ. (ср. Гал 2, 20) А то је смисао свег нашег хришћанског постојања, наше вјере и нашег настојања.

Радујући се молитвеном сусрету с вама, желимо вам радостан празник Рођења Христовог и у сваком добру плодну Нову Годину!

Сарајево, 05. 01. 2009.

НИКОЛАЈ, православни митрополит дабробосански
ВИНКО кард. ПУЉИЋ, надбискуп и метрополита врхбосански“