Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

24.05.2006
БИОГРАФИЈА ПРОФ. РАДОМИРА РАКИЋА

Протођакон РАДОМИР РАКИЋ је рођен 25. јула 1938. године у Осладићу, Ваљевска Подгорина, од родитеља почивших Бранислава и Данице. Основну школу завршио је у Осладићу (Плавањ) и Ваљевској Каменици. Петоразредну Богословију у Призрену похађао је од 1953. до 1958. године. На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао је 1962., а на Филолошком факултету Универзитета у Београду - одсјек за англистику 1965. године, стекавши звање професора енглеског језика и књижевности. У међувремену је провео четири семестра на Старокатоличком факултету у Берну. Говори енглески, њемачки и руски језик са којих преводи богословску литературу.

Једно вријеме је радио у Институту за експерименталну фонетику и патологију говора у Београду, да би се од 1. септембра 1967. године запослио у Српској патријаршији, гдје је дуго времена водио ресор спољних (мисијских) послова при Канцеларији Светог архијерејског синода. Од 1975. до 1983. године био је уредник "Православља", да би овај лист у својству главног и одговорног уредника поново преузео почетком 1998. и водио га до 2002. године. Од 1974. до 1975. године био је уредник "Гласника, службеног листа Српске православне цркве". Дуже времена вршио је дужност секретара вјерско-научног часописа "Теолошки погледи" (1968-1989). Од 1969. до 1984. године био је секретар Комисије Светог архијерејског синода за исправку Вуковог превода Новог Завјета, који је објављен као званични превод Српске православне цркве 1984. године.

Представљао је Српску православну цркву на многим међуцрквеним и свеправославним скуповима, семинарима и конференцијама (Бугарска, Грчка, Аустрија, Њемачка, Швајцарска, Енглеска и др.), да би, по службеном положају, његовао сарадњу са Свјетским савјетом цркава у Женеви и са западним црквама. Тако је, као делегат Српске православне цркве, учествовао на скупштинама Свјетског савјета цркава у Најробију (Кенија) 1975. и у Канбери (Аустралија) 1991. године. Затим је са рефератом учествовао на стогодишњици Утрехтске уније (савеза старокатоличких цркава) у Утрехту (Холандија) 1989. године. У пратњи блаженопочившег патријарха Германа присуствовао је свечаностима 25-годишњице Свјетског савјета цркава у Женеви (1973), а са епископом жичким Стефаном започео је пројекат финансијске помоћи Српској православној цркви од стране Свјетског савјета цркава и западних цркава за новопланирану зграду Богословског факултета у Београду, на једном скупу овог тијела у Ивердону (Швајцарска) 1980. године. Организовао је десетак међуцрквених конференција и семинара у бившој Југославији.

У посљедње вријеме, као секретар Mитрополита дабробосанског Николаја, с другим члановима Међурелигијског вијећа у Босни и Херцеговини остварио је више службених путовања у стране земље ради разговора о новонасталом стању у тој области и пружања стварне слике у свијету (Брисел, Токио, Њујорк-Вашингтон - 1998; Аман 1999. и поново Брисел 2006).

Са енглеског, њемачког и руског језика превео је многобројне студије и чланке, као и књиге: Пођите у миру (збирка православних мисионарских есеја, Београд 1989);

Књига о икони

(Крагујевац 1990), затим одлични савремени приручник за вјерску наставу С нама је Бог од С. Колумзине (са одобрењем Светог архијерејског синода 1992), те стандардно дјело Свијет Новог завјетаод Едуарда Лозеа (до сада два издања 1986. и 1992).

Приредио је српско издање Библијског атласа од Тима Даулија (издање Библијског друштва 2000), као и већи број независних библијских карти, међу којима је стандардна зидна карта Палестине; колекцију ових карти објавила је Рашко-призренска епархија 2002. године. Објавио је свој Библијски рјечник(1992, 1994, 2002. и 2004. године). Написао је капитално дјело Библијску енциклопедијуу два тома (Фоча 2004), на укупно 1232 стране, прво дјело те врсте на српском језику, са којим се иначе не могу похвалити народи у окружењу.

У редакцији протођакона Ракића изашле су многе богословске књиге, на првом мјесту Православна енциклопедија(превод са руског) у два тома (Нови Сад 2000), као и Православна црква од епископа Калиста Вера (Београд 2000), затим Првенство апостола Петра - гледиште Православне цркве (Крагујевац 1989), Свети Григорије Палама и православна мистика од Јована Мајендорфа (Београд 1983), Библија је у праву(Крагујевац 1986. и 1992), као и сви коментари на књиге Светог писма Новог завјетаиз пера Митрополита дабробосанског Николаја (дванаест књига), који су намијењени школској настави у богословијама. Затим, редактор је <b>Библије у 365 прича (Београд 1983, прво издање). Уредио је стручна богословска дјела: др Душан Глумац, Библијска археологија (Србиње 1999); др Милош Ердељан, Општи увод у Свето писмо Старога завјета(Србиње 2000); Стеван Веселиновић, <b>Лекције из Светога писма Старога завјета - Законске књиге (Србиње 2000), гдје је дописао девет наставних јединица сходно новом програму за шесторазредне богословије, затим Увод у Свето писмо Новога завјета - Посебни дио, епископа Митрофана Кодића (Београд 2006), као и Румунски патерик I-II (Београд 2005), истога аутора, и друге. Био је сарадник <b>Енциклопедије Православља(Београд 2002), у три тома, гдје је обрађивао библијске појмове.

На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду као лектор енглеског језика радио је од 1991. до 2005. године, а на Духовној академији, односно Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи предаје Нови завјет и енглески језик од 1998. године. Често учествује у радио-eмисијама намијењеним духовном образовању.

Рукоположен је за ђакона 23. априла 1973. године. Ожењен је супругом Јасмином, професором сурдопедагогом, са којом има сина Предрага, теолога. Живи и ради у Београду.